Opet se pojaviše glasnici
Oblaci u ophodnji, izvidnici.
Ko kiridžije u karavani
Jedni za drugim, u ravni.
Kuda žuri ta povorka duga
Jel’ sreća ili tuga sa Juga.
Nešto se dešava na obzorju
Nemirno nebo u praskozorju.
Za tili čas se nadviše
Usnulo selo probudiše.
Ružne snove odagnaše
Sjenke u pokretu nestaše.
Gle ogromni oblak posustaje
U male oblačiće se oblikuje.
Grijeh zemaljski ga sustiže
Zle slutnje u visinu podiže.
Šta li nam još donose
Nakisla tla po kom hode noge bose.
Koliko zla pod svodom nebeskim
Usud pod nebom bosanskim.
Ne, samo da ne odu
Oblaci žurni zazivaju slobodu.
Dolaze novi ko li ih zove
Njivice divne, krčevine nove.
Milošću Božjom nek opet dođu
kiše rodne što selom prođu.
Ti čudesni oblaci opet ce doći
U karavani nad Šehitima proći.
Vellezi Udrinski
Ismet(H) Fazlić